Mafijaška sahrana u Tisi

Telo nepoznatog muškarca ruku svezanih kanapom za koji je bio obešen veliki kamen pronadeno je u Tisi kod titelskog sela Mošorina, saopštio je Viši sud u Novom Sadu. Istražni sudija Ankica Kurjacki naredila je da se telo prebaci u novosadski Institut za sudsku medicinu gde ce biti obavljena identifikacija i utvrden tacan uzrok smrti.

Prve nezvanicne pretpostavke posle uvidaja na mestu gde je pronadeno telo ukazuju da je smrt nastupila pre najmanje sedam dana, a da li je i kako nepoznati muškarac ubijen zadatak je istrage za naredne dane. Žitelji Mošorina, zabrinuti su jer se kod njih mafijaške sahrane još nisu dešavale.

- Mrtav covek je isplivao uprkos kamenu. Ovde svi imaju camce, pa su pošli u nadi da mogu nešto da ucine, ali im se sledila krv u žilama kada su shvatili da covek nije živ i da su mu ruke svezane. Kasnije su primetili i kamen, a ubrzo je došla policija, prica zabrinuta meštanka Mošorina.

Poslednji slican slucaj dogodio se 2002. godine kada je nadomak Zemuna pronadeno telo sa zabetoniranim nogama. Ni danas nije utvrden identitet žrtve. Sumnjalo se da je rec o nekom sitnom narko-dileru koji se zamerio zemunskom klanu, ali kasnije ni zašticeni svedoci nisu pomogli da se reši tajna.

Najstrašniji slucaj, medutim, zabeležen je kod Golupca 2000. godine. Decaci na pecanju primetili su u plicaku Dunava grubo sklepan drveni sanduk iz kog je zaudaralo. U sanduku je naden ljudski trup bez glave i ruku do struka zaliven betonom. Zapravo, išalovano je celo telo, ali je betonski blok pukao pri bacanju u vodu i otkrio ostatke leša.

Samo desetak metara uzvodno virio je iz vode neoštecen sanduk. Treci kovceg, takode oko pola tone težak, našli su ronioci dva dana kasnije. Radnici koji su razbijali beton štemajzlom kasnije su ispricali da su u dva sanduka tela bila cela.

To su bili mladi ljudi, a jednom od njih usta su bila vezana krpom, što je ukazivalo da je bio živ kada je zabetoniran. Da te godine nije bio rekordno nizak vodostaj, betonski sarkofazi ne bi bili nadeni, a slucaj još predstavlja misteriju.

 

U Beogradu se još veruje da je 2003. zabetoniran Isa Lero Džamba, a prema legendi taj nadimak zbog srcanosti nadenuo mu je Ðorde Božovic Giška. Navodno je Džambi kod Beogradanke "otvorena lobanja drškama pištolja", posle cega je ubacen u kola s policijskim tablicama RSK.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.